STUDENT, jun 2007.
Studentski parlament Univerziteta u Beogradu
Na konstitutivnoj sednici Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu, koja je održana u aprilu, rektor Branko Kovačević, prorektorka Neda Bokan i tadašnji ministar prosvete Slobodan Vuksanović su osnivanje ovog tela nazvali „istorijskim“. Prvi put u svojoj dugoj istoriji, Univerzitet je dobio legalno i legitimno predstavničko telo studenata, što ipak nije prošlo bez sporova, kako je to već uobičajeno u Srbiji. Za prvog predsednika Studentskog parlamenta izabran je Nemanja Petrović, student-prodekan Poljoprivrednog fakulteta, a za potpredsednicu Kristina Davidović, student-prodekan Medicinskog fakulteta. Studentski parlament crpi svoj legalitet iz Zakona o visokom obrazovanju i Statuta, kojima je definisan kao jedan od četiri organa Univerziteta, pored Saveta (organ upravljanja), rektora (organ poslovođenja) i Senata (stručni organ). Svoj legitimitet Parlament dobija na slobodnim, neposrednim izborima na kojima studenti tajnim glasanjem biraju svoje predstavnike, pri čemu svaki student ima pravo da se kandiduje. Ovaj studentski organ u vrhu Univerziteta treba da vrši kontrolu rada cele ustanove, delegira svoje predstavnike u druge univerzitetske organe i nacionalna tela u kojima zastupa i štiti interese studenata. Osnovne nadležnosti Parlamenta studente uključuju u rešavanje pitanja koja se tiču kvaliteta nastave, efikasnosti studiranja, uvođenja ECTS-a i unapređenja studentskog standarda. Osnivanje Studentskog parlamenta je rezultat borbe za institucionalizovanje učešća studenata u upravljanju Univerzitetom koju su studentski predstavnici i organizacije udruženim snagama vodili godinama unzad. Studentske organizacije su u tom periodu zajedno vršile pritisak da se uvaže legitimni interesi studenata prilikom izrade i donošenja zakona, statuta i odluka na nacionalnom i univerzitetskom nivou. Tada su studenti su dobro promišljenim akcijama demonstrirali univerzitetskim funkcionerima i prosvetnim vlastima da su mladi dovoljno energični da iznesu reforme i dovoljno zreli da budu partneri u upravljanju visokim obrazovanjem. Međutim, kada je napokon došlo do konstituisanja dugo pripremanog Studentskog parlamenta, ovo programsko jedinstvo je zasenjeno javnim ispadima koji podsećaju na one već viđene u Skupštini Srbije.
Mala Skupština
Konstitutivna sednica je trajala više od tri sata jer se Pravilnik o radu usvajao stav po stav, pri čemu se otvarala diskusija za svaku rečenicu u tekstu. Studentska unija Srbije, koja je osvojila ukupno sedam od 42 mesta u Studentskom parlamentu, tokom čitave sednice je kritikovala rad Parlamenta a posebno, kako se navodi u njenom saopštenju, „decenijama građen monopol Saveza studenata Beograda“. U svom saopštenju SUS ocenjuje i da su prvu sednicu parlamenta pratile „samovolja, političke zakulisne radnje i nepoštovanje osnovnih demokratskih principa“. S druge strane, Savez studenata Beograda je istakao da „studentske organizacije ne smeju da oponašaju političare, a pogotovo ne one koji ostrašćeno i žučno napadaju svakog neistomišljenika“, podsećajući da u Studentskom parlamentu odlučuje većina koju biraju svi studenti Univerziteta. „Nijedan član parlamenta ne sme sebi da dozvoli da, zarad interesa svoje organizacije, diskredituje instituciju Studentskog parlamenta i time ugrozi položaj čitave studentske populacije“, navodi se u saopštenju Saveza studenata, „jer mi smo tu da rešavamo konkretne probleme studenata“. Pored toga, SUS je prozvao i predsednika Studentskog parlamenta Nemanju Petrovića zbog njegovog članstva u Demokratskoj stranci Srbije, na šta je on odgovorio da je zamrzao članstvo u stranci. „Ne možete očekivati od građana da se politički opredele samo pred izbore, a da opet budu neopredeljeni kad izbori prođu“, kaže Petrović i dodaje da po njegovom mišljenju „svaki građanin treba da učestvuje u društvenom i političkom životu svoje zemlje“. Predsednik studentkog parlamenta kaže da je iznenađen upućenim kritikama, naglasivši da „u jednom demokratskom društvu niko ne sme da bude napadan zbog verskog, nacionalnog ili političkog opredeljenja, a svako može i treba da komentariše moj rad i postignute rezultate“. Inače, u Studentskom parlamentu ima i članova DS-a i LDP-a, kao i aktivista omladinskih i drugih nevladinih organizacija. Ono što se od mladih parlamentaraca svakako očekuje, je da zanemare pripadnosti klubovima i taborima i da svoju energiju usmere na goruće probleme reforme nastave, visokih školarina, statusa diploma, korupcije i studentskog standarda.
Srećko Šekeljić
