STUDENT, januar 2007.
Istraživanje nad studentskom populacijom u četiri univerzitetska centra u Srbiji pokazala da samo 10,2% mladih glasa
Nacionalnu kampanju za povećanje izlaznosti mladih na predsedničke izbore 2008. godine, zajedno su pokrenule mreže Studentske unije, Saveza studenata i Studentske asocijacije. Zajedništvo u pitanjima od opšteg značaja za mlade ove organizacije su pokazale u aktivnostima oko izrade Zakona o visokom obrazovanju 2003-2005. godine, u kampanji za zaštitu prava diplomiranih i njihovo izjednačavanje sa masterima 2006-2007. godine, u postupku osnivanja resornog ministarstva zaduženog za pitanja mladih 2007. godine, a danas ukazuju na izuzetnu važnost učešća mladih u donošenju odluke o tome ko će da zastupa interese svih građana naše zemlje.
Studentska unija Srbije je po završetku prethodnih parlamentarnih izbora obavila istraživanje nad studentima u četiri univerzitetska centra, čiji su rezultati bili zabrinjavajući – samo 10,2 odsto mladih ljudi, uzrasta od 18 do 30 godina, spremno je da glasa na izborima.
Kampanja „Izbori nisu lutrija – izaberi svoju budućnost!“ ima za cilj da pokrene mlade da preuzmu odgovornost za stanje u društvu i da učestvuju u izboru predsednika Srbije. Ona je deo programskih aktivnosti studentskih organizacija kojima nastoje da motivišu mlade da se uključe u donošenje svih odluka koje se na njih neposredno odnose, kako na svojim univerzitetima i studentskim domovima, u KONUS-u, Vladi i Skupštini, tako i na samim izborima.
Kampanja se sprovodi u većini univerzitetskih gradova naše zemlje: u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Aleksincu, Kragujevcu, Užicu, Kraljevu i Jagodini. Učesnici kampanje ističu važnost učešća mladih na izborima u direktnim razgovorima sa studentima, organizovanjem motivacionih okupljanja i koncerata, tribina i diskusija, akcija i performansa, zatim apelovanjem putem letaka, plakata i promotivnog materijala i organizovanjem autobusa za besplatan prevoz studenata iz univerzitetskih centara do njihovih biračkih mesta u drugim krajevima Srbije. Poruka ovih aktivnosti je jasna, predsednika ne dobijamo – predsednika biramo.
Da bi mladi ostali da žive u Srbiji, oni moraju i da preuzmu odgovornost za njeno oblikovanje, a država treba da obezbedi da se glas mladih čuje i poštuje. Ova populacija je više puta dokazala da ona može da bude generator javnog mnenja koji je sposoban da čitavoj naciji bude podstrek u prelomnim vremenima za napredak društva. Uprkos tome, među mladima danas postoji visok stepen izborne apstinencije, a istraživanja pokazuju da su glavni uzroci tome verovanje da oni sami ne mogu da promene situaciju u zemlji i da institucije sistema nemaju sluha za njihove potrebe. Međutim, samo akcijom možemo doći do promena, a omladinski pokreti su to dokazali bezbroj puta u našoj burnoj istoriji. Sve tri sindikalne studentske organizacije (koje su inače jedna drugoj konkurenti) pozivaju na međusobnu solidarnost i na jedinstvo oko dostizanja opšteg dobra i ostvarenja ciljeva koji su značajni za celokupnu populaciju studenata i svih mladih građana Srbije. Zajedničkim nastupom nastoje da dokažu da je dogovor moguć, a složnost oko temeljnih principa neophodna. Time već daju značajan primer zvaničnicima naše zemlje i njenih političkih stranaka.
Studenti igrali značajnu ulogu u svim periodima novije istorije Srbije. Počeci studentskog organizovanja na našim prostorima se vezuju za 1852. godinu kada je osnovan Fond za pomoć siromašnim studentima kojim su upravljali i sami studenti. Mladi učenjaci su potom osnivali studentske klubove koje je 1867. natkrililo krovno udruženje „Pobratimstvo“, čiji su članovi bili mnogi budući velikani naše zemlje. Omladinci su branili Srbiju u balkanskim ratovima 1912. i 1913. kao i u svetskim ratovima 1914-18. i 1941-45 godine. Učestvovali su u brojnim obnovama i izgradnjama zemlje nakon ratova. Studenti su bili nosioci protesta i borbe za pravednije društvo 1968, protiv političkog jednoumlja 1991, protiv krivotvorenja izbornih rezultata 1996/’97, za očuvanje autonomije univerziteta 1998, protiv bombardovanja Srbije 1999. i ponovo protiv krivotvorenja izbornih rezultata 2000. godine. Naposletku, od 2001. godine do danas, studentske organizacije aktivno rade na uvođenju institucionalnih promena i na uključivanju mladih u procese donošenja svih odluka koje se na njih neposredno odnose.
Srećko Šekeljić
