Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘master’ Category

STUDENT, oktobar 2007. 

Skupština Srbije među priroritete konačno uvrstila predlog studenata o zaštiti stečenih prava diplomiranih, odnosno o izjednačavanju univerzitetskih diploma VII-1 stepena stručne spreme sa novim master diplomama. O ovom predlogu su se do sada izjasnili svi nadležni republički organi, ali je neophodno da finalnu reč o sporu oko statusa diploma daju nosioci najviše zakonodavne vlasti zbog upornog nastojanja grupe fakulteta da Zakon tumače prema sopstvenom nahođenju.

Usvajanjem predloga o ekvivalenciji diploma, svi nosioci VII-1 stepena stručne spreme dobijaju ista prava na tržištu rada kao i masteri, što praktično znači da će moći ravnopravno da konkurišu na ista radna mesta. Takođe, ranijim diplomcima se potvrđuje pravo da, pod istim uslovima kao masteri, konkurišu za upis na specijalističke i doktorske studije. Ovo pravo su diplomci imali i ranije, ali iz praktičnih razloga nisu mogli da ga ostvare sve do donošenja novog Zakona o univerzitetu 2005. godine. Naime, doktorske studije u Srbiji uopšte nisu bile izvođene, pa su svi diplomci koji su želeli da doktoriraju to morali da učine na alternativan način – završetkom magistarskih studija i odbranom doktorske disertacije (a ne završetkom doktorskih studija, iako im je to zakon dozvoljavao).

Izjednačavanjem diploma naša zemlja polazi sigurnim stopama za Slovenijom, Hrvatskom i drugim zemljama regiona i Evrope koje su imale sličan visokoobrazovni sistem, baziran na jakim diplomskim studijama. Upravo zato je i nesporno priznavanje ovih naših zvanja u inostranstvu. U evropskim zemljema svi konkursi za odgovarajuće poslove i doktorske ili specijalističke studije neophodnu prethodnu kvalifikaciju navode master „ili ekvivalentno tome“ („or equivalent“), upravo zbog različitih nacionalnih obrazovnih sistema. Pored toga, naš zakon dozvoljava i zamenu stare univerzitetske za novu master diplomu, ali neki fakulteti već najavljuju da će svojim diplomcima uskratiti ovo zakonsko pravo. Bitno je glasiti da, bez obzira na ishod spora o fizičkoj zameni stare za novu diplomu, ove diplome vrede potpuno isto, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Da podsetimo, još oktobra prošle godine su nacionalna mreža Saveza studenata, Studentska unija Srbije, Udruženje studenata sa hendikepom i  studenti prorektori uputili zajednički predlog o usaglašavanju zvanja koja su sticana prema ranijim propisima sa zvanjima uvedenim novim Zakonom o visokom obrazovanju. Tom prilikom Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) je studentsku inicijativu prihvatio bez ijednog glasa protiv. Međutim, odmah sutradan su dekani najbogatijih fakulteta počeli da vode kampanju za osporavanje ove odluke, između ostalog imajući u vidu i pozamašne prihode od neophodnog dodatnog doškolovavanja diplomiranih. Uticajni profesorski krugovi su za samo mesec dana izdejstvovali novi stav KONUS-a prema kome svaki fakultet za sebe odlučuje o tome da li će i kako vršiti procenu i usaglašavanje starih diploma sa novim. Istovremeno, studenti su, nasuprot tome, intenzivnim pregovorima pridobili podršku republičkih organa nadležnih za sprovođenje zakona i njegovo tumačenje: Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva prosvete i Zakonodavnog odbora Narodne skupštine. I pored toga što su zakonodavna i izvršna vlast dali zvanično tumačenje zakona prema kojem su prava diplomiranih istovetna sa pravima koje imaju masteri, fakulteti su to uporno ignorisali i otvoreno nastojali da svoje diplomce degradiraju na nivo bačelora, koji praktično odgovara diplomi više škole.

Predlog se u zvaničnoj skupštinskoj proceduri se nalazi od decembra 2006. godine, kada ga je Zakonodavni odbor jednoglasno usvojio i prosledio Skupštini na potvrđivanje. Od tada se odluka Odbora provlačila po birokratskim fijokama i registratorima, čekajući da se završe izbori, pa da se konstituiše vlada, pa da se izglasaju najprioritetniji propisi za funkcionisanje države. Odluka se zatim, u julu tekuće godine, sasvim neočekivano i bez objašnjenja našla ponovo na tom istom Zakonodavnom odboru i bila ponovo jednoglasno usvojena. Predstavnici studenata su za to vreme dobili potvrdu od predsednika Skupštine, kao i od svih pozicionih i opozicionih poslaničkih grupa da će njihova inicijativa biti podržana. Ipak, pored usmenih obećanja, nešto je uporno kočilo ovaj predmet u njegovom napredovanju kroz ono što bi trebalo da bude rutinska i standardna procedura. Odluka se nije našla na potvrđivanju plenarnog skupštinskog zasedanja ni u julskim, ni u septembarskim vanrednim sednicama, a na dnevni red narodnih poslanika je stigla tek naknadnim ubacivanjem među priroritete redovnog oktobarskog zasedanja.

Neobjašnjivo sabotiranje studentskog predloga u Supštini, neki objašnjavaju neformalnim uticajem pojedinih fakulteta i viđenijih profesora na donosioce odluka. Ipak, sada se nakon godinu dana intenzivnog rada studentskih organizacija, inicijativa za izjednačavanjem ranijih univerzitetskih i novih master diploma ipak našao pred narodnim poslanicima, čime su odbranjena stečena prava 450.000 diplomaca i 180.000 studenata u Srbiji.

  Srećko Šekeljić

Read Full Post »

STUDENT, januar 2007.

Kada možemo sa sigurnošću reći da je društvo u krizi? Odgovor je jasan: kada studenti izađu na ulice. Ove zime navršava se čitava decenija od početka čuvenih studentskih protesta 1996/’97. godine. Čuveni su po energiji i do tada nezabeleženoj odlučnosti stotina i hiljada mladih ljudi koji su se zakleli da će se izboriti za pravdu i političku odgovornost, u doba opšteg sunovrata našeg društva. Njihova borba bila je uperena protiv posrnulog političkog režima i sistema koji je omogućio takav režim. To je bio opasan poduhvat iskorenjivanja državne korupcije, medijske manipulacije, izborne krađe i gušenja slobodne misli. Takva je bila i svaka naredna godina prethodnog veka: 1998. godine mladi su branili autonomiju univerziteta od državne diktature, 1999. su slali poruku svetu da ne sme čitav narod biti mučen zbog par oligarha, a 2000. su bili motor masovnih protesta koji su doveli do konačne smene represivne vlasti. A u senci ovih najviših zadataka ostali su konkretni problemi koji su ih neposredno pritiskali, svakodnevni problemi kojima nisu mogli da posvete dovoljno vremena – i to je bila njihova žrtva.

Ti neposredni problemi su se održali i rasli do danas kada je, deset godina kasnije, i njihovo rešavanje napokon došlo na dnevni red mladih generacija. Neefikasan univerzitet, trome institucije, nesistematske i spore reforme glavni su izvor nezadovoljstva današnje omladine. Dok su se tokom devedesetih studenti borili protiv režima, danas se uglavnom ne obaziru na to ko je opozicija, a ko pozicija. Ranije su se borili protiv sistema, a danas se bore za sistem, za vladavinu prava. Posle demokratskih promena 2000. godine, mladi su konačno počeli da sa ulice ulaze u institucije. U visokoškolskim ustanovama su birani studenti-prodekani i studenti-prorektori, a ponegde je postojao i studentski parlament. Ministarstvo prosvete je počelo redovno da prima predstavnike studentskih organizacija i u sve većoj meri da se konsultuje sa njima prilikom izrade zakonske regulative i donošenja važnih odluka. Međutim, kako je vreme odmicalo, euforija partnerstva studenata i profesora je počinjala blago da jenjava, jer više nisu imali zajedničkog neprijatelja koji bi ih ujedinio. S druge strane, saradnja mladih sa državom je ostala manje-više korektna, što je i razumljivo – nijedna srpska vlada se više neće suprotstavljati studentima.

Sa profesorima stvar stoji drugačije, jer njihovo nameštenje ne zavisi od studenata, a mnogi i ne razumeju potrebu da se u akademskim pitanjima postigne dogovor ove dve strane. Tako su nastale prve podele, koje su tokom poslednjih tranzicionih godina značajno rasle. Vrlo brzo se ispostavilo da je učešće studenata u reformi visokog obrazovanja na većini fakulteta bilo samo pro forme. Čak i tamo gde bi studenta uvek saslušali, retko bi ga poslušali. Uzorni izuzeci samo potvrđuju pravilo. Zastarele nastavne metode, polu-primenljiv a preopširan sadržaj, pohabana nastavna sredstva, siromašni bibliotečki fondovi, netransparentna i spora administracija, galopirajući rast školarina i brojnih taksi, samo su neki od ozbiljnih problema sa kojima se mladi (i njihovi roditelji) svakodnevno suočavaju. Frapantan zvaničan podatak iz 2002. godine kaže da samo 11% studenata fakultet završi u roku, 19% završi u proseku za osam godina, a čitavih 70% nakon produženog studiranja odustane od sticanja visokog obrazovanja. Iz ovoga se mogu izvući dva zaključka: ili su naši studenti u proseku slabijih akademskih potencijala i intelektualnih sposobnosti od njihovih evropskih kolega, ili je naš obrazovni sistem samo senka onog što je nekada bio i što bi trebalo da bude. 2003. godine naša zemlja je pristupila tzv. «Bolonjskom procesu» u kome danas učestvuje 45 zemalja Evrope, a čiji je cilj uspostavljanje jedinstvenih obrazovnih standarda, odnosno osnivanje «Evropske zone visokog obrazovanja» do 2010. godine. Između ostalog, ovi standardi zahtevaju potpuno ravnopravno učešće studenata u reformi obrazovanja i upravljanju visokoškolskim ustanovama. Koliko smo u tome napredovali govori podatak da je Srbija u maju prošle godine bila pretposlednja u Evropi po stepenu reformisanosti visokog obrazovanja. Na skali ocenjivanja od 1 do 5, dobili smo ocenu 2.2, a iza nas su bile jedino BiH i Andora, koje su delile poslednje mesto sa ocenom 2.1!

Dakle, aktuelna «master afera» je tek indikator samodovoljne tromosti univerziteta, ali i opšte nebrige o mladim i visokoobrazovanim ljudima. Da podsetimo, prvo su rektori domaćih univerziteta u oktobru mesecu prihvatili predlog studenata da se diploma VII-1 stepena stručne spreme izjednači sa diplomom mastera, kao što je to već učinjeno u Hrvatskoj, Sloveniji i zemljama drugih regiona Evrope. To bi praktično značilo da diplomci ne moraju da se doškolovavaju da bi zadržali svoje mesto na tržištu rada (a samim tim ni da plaćaju previsoke školarine). S druge strane, izjednačavanje stečenih prava nosioca diploma bi podrazumevalo da diplomci i masteri mogu pod jednakim uslovima da upisuju doktorske i specijalističke studije. Međutim, nakon kraćeg ali vrlo žestokog pritiska najbogatijih fakulteta, rektori su pristali da u ovom sporu presudi Skupština Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), koju mahom čine ti isti bivši i sadašnji dekani. Skupština KONUS-a je, sasvim očekivano, potom ostavila svakom fakultetu da samostalno odluči hoće li svoje diplomce doškolovati do mastera i sa koliko diferencijalnih ispita. Da zabuna bude veća, Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Srbije je, istovremeno sa objavljivanjem sporne odluke KONUS-a, dao zvanično tumačenje zakona, kojim staje na stranu studenata i izjednačava diplomce i mastere. Ako bi studenti, vladin sekretarijat i Ministarstvo prosvete bili u pravu, jasno je da bi time bila poljuljana dogma o profesorskoj bezgrešnosti, pa onda možemo razumeti zašto su univerziteti odbili da primene ovo zvanično tumačenje. Dekani zapravo ističu da stav izvršne vlasti o primeni zakona nije obavezujuć i da je, u stvari, jedino Skupština nadležna da ih svojim tumačenjem primora na ovu ili onu odluku. Namerno ili slučajno, za ovaj pristup su se opredelili baš onda kada je postalo sigurno da će opozicione stranke bojkotovati rad parlamenta i njegovih tela. Pošto su se uverili da je obezbeđen vakuum u tumačenju i primeni zakona, oslanjajući se na opštu zbunjenost obrazovane javnosti, fakulteti su ipak nastavili sa naplatom školarina i upisom poluinformisanih diplomaca na master studije. Ova površna fabula sa blagim prizvukom skandaloznosti i zapletima koji se mehanički smenjuju jedan za drugim, vremenom je poprimila sve elemente nekakvog španskog TV serijala. Stvar postaje unekoliko ozbiljnija kada uočimo da ovde ipak nije reč o porodičnoj drami, već o bledoj kafkijanskoj humoresci, koja na nepatvoren način ismeva poverenje građana u državni birokratski aparat.

Sada dolazimo do centralne tačke – krize institucija. Kada se narušava pravna sigurnost građana i to neprimenjivanjem zakona od strane najuglednijih ustanova (što bi univerziteti trebalo da budu) to znači da u zemlji ne postoji vladavina prava, to znači da zemlja zapada u krizu. A budući da su zbog ovoga studenti ponovo na ulicama, onda nema dileme – Srbija jeste u krizi.

Postoje dva načina na koje mladi danas mogu da «promene» državu – prvi je da svojim protestom i akcijom izmene njen sistem, a drugi način je da prosto sednu u avion i odu u drugu državu. Naši profesori i političari ovu dilemu treba da shvate kao upozorenje.
Skupština na strani studenata
Savez studenata Beograda i Studentska unija Srbije uputili su zahtev Milošu Aligrudiću, predsedniku Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije, da sazove vanrednu sednicu odbora kojoj će biti razmotren studentski predlog autentičnog tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, iako su ih svi uveravali da je održavanje sednice Odbora praktično nemoguće. Nakon razgovora sa predsednikom Odbora i šefovima poslaničkih klubova Skupštine Srbije, studenti su uspeli da obezbede održavanje sednice 20. decembra 2006. godine. Zakonodavni odbor je bez ijednog glasa protiv usvojio studentski predlog prema kome se potpuno izjednačavaju ranije diplome VII-1 strepena stručne spreme sa novim master diplomama. Preostaje još samo jedna prepona: ovu odluku treba da potvrdi Skupština na prvom sledećem zasedanju.

Srećko Šekeljić

Read Full Post »

STUDENT, novembar 2006.

Skupština Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) ne uspeva da razreši problem izjednačenja diplomskih i master studija, koji je izazvao najveće podele u akademskoj zajednici od donošenja novog zakona

Ako ste studije završili ili započeli po ranijim, „nebolonjskim“, propisima i pitate se koje master studije da upišete po diplomiranju, logičan odgovor bi bio: ma kakav master, upišite direktno doktorske studije! Ne zvuči logično?
Ukoliko naši univerziteti nemaju sluha za vaše znanje i akademsko zvanje, hrvatski će sigurno imati. Naime, u Hrvatskoj su zakonom izjednačena prava onih koji su svoja diplomska zvanja stekli po ranijim propisima, sa onima koji dobiju zvanje mastera prema novom zakonu. To znači da tamo svi koji su diplomirali „po starom“, upisuju odmah doktorske studije, dok oni koji prvi stepen studija steknu po bolonjskim propisima moraju prethodno da završe master, pa tek onda da razmišljaju o doktoratu. Slična inicijativa postoji i u Srbiji, s tim da kod nas stvar nije rešena zakonom, već je predviđeno da o njoj presudi Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), koju čine predstavnici svih 12 državnih i privatnih univerziteta.

Iako su naši studenti odavno tražili ovo izjednačavanje, još dok se pisao novi Zakon o visokom obrazovanju, odluka se uvek izbegavala i odgađala za neka kasnija, srećnija vremena. Između ostalog, fakultetima odgovara da ranije diplomce upišu na master studije, čime se ostvaruje značajan dodatan prihod, dok bi izjednačavanjem ova dva zvanja očekivana svota novca ostala u džepovima građana umesto u kasama fakulteta. Odgovornim ljudima je, naravno, bilo teško da preuzmu odgovornost za tako škakljivo pitanje, pa su lopticu prebacili jednom glomaznom kolektivnom telu u kome se svako može sakrivati iza glasova većine. To telo, KONUS, ima tri organa: Skupštinu, koja broji 80 delegata, zatim Rektorski savet, koga čine samo rektori i, konačno, predsednika.

Ne odustajući od svoje inicijative, sve relevantne studentske organizacije u zemlji i svi studenti-prorektori (osim novosadske predstavnice) uputili su Rektorskom savetu KONUS-a detaljno obrazložen zajednički predlog da se raniji diplomci priznaju za mastere. Rektori su 19. oktobra ovaj predlog obazrivo ispitali i pažljivo izvagali izloženu argumentaciju. Nakon iscrpne i iscrpljujuće rasprave, pristupilo se proceduri glasanja i – predlog je usvojen bez glasa protiv. Prilikom usvajanja predloga studenata, rektori su demonstrirali privrženost ispravnoj i netendencioznoj argumentaciji kao kriterijumu odlučivanja, koji je mogao da postane novi putokaz za čitavu univerzitetsku javnost.

Međutim, kada je sutradan vest objavljena u dnevnoj štampi, telefoni Rektorata su se usijali. Uticajni profesori najuticajnijih fakulteta tražili su hitno objašnjenje za „nečuvenu“ odluku i bez odlaganja krenuli sa umrežavanjem i lobiranjem za njeno preinačenje. Situacija se razvijala izvanrednom dinamikom okidajući oštre komentare i teške verbalne okršaje na sastancima i u medijima. Brojni dekani su se zapravo bunili što uopšte nisu bili konsultovani tokom donošenja odluke i zato što su konkursi za upis master studija bili uveliko raspisani. S druge strane, pojedini ugledni beogradski profesori otvoreno su rekli da mnogi samo žele da zaštite goli finansijski interes svojih fakulteta, a ne potrebe struke, univerziteta i građana. Srbijanka Turajlić je povodom žestoke reakcije fakulteta izjavila da su oni hteli diplomce da upišu na master studije „uzmu im neverovatnu količinu para za te studije i sada im nije lako da se odreknu tog novca, koji je zapravo trebalo da bude lako zarađen“. Usled ovako očiglednih i snažnih turbulencija koje su zahvatile univerzitet, predsednik KONUS-a, rektor Dejan Popović, odlučio je da razmatranje spornog pitanja ekvivalencije zvanja prepusti Skupštini KONUS-a.

Budući da Skupštinu KONUS-a dobrim delom čine profesori koji su najglasniji zagovornici napuštanja stavova rektora i studenata, postalo je jasno da je na pomolu nova institucionalna kriza domaćeg visokog školstva. Prorektor Beogradskog univerziteta, Aleksandar Lipkovski, izazvao je veliki gnev svojih kolega rekavši da se nada da će pri odlučivanju prevagu uzeti njihova savest a ne finansijski interes. Zbog ove izjave, Veće grupacija društvenih nauka, predvođeno Ekonomskim fakultetom, zatražilo je njegovu javnu osudu i poziv na odgovornost. Rukavice su uveliko skinute.

Za dan raspleta je određen 06. novembar. Zasedanje Skupštine KONUS-a započelo je dolaskom desetina delegata sa univerziteta iz svih krajeva Srbije i okupljanjem stotina studenata ispred zgrade Rektorata. Nakon obrazlaganja odluke rektora, usledila je živa rasprava na kojoj su se mogli čuti svakojaki argumenti i predlozi. Govorili su i profesori i studenti, a ubeđivanja sa govornice često su praćena tihim žamorom i gestovnim reakcijama publike. Atmosfera studentskog zbora ispred zgrade je takođe dobijala na usijanju i to mnogo intenzivnije nego ona u svečanoj sali Kapetan Mišinog zdanja. U jednom trenutku, veća grupa studenata je „upala“ u Rektorat i nastojala da prenese poruke snažnog nezadovoljstva zbog jalove birokratizacije visokog obrazovanja i lošeg socijalnog položaja studenata. Čak su razmišljali o tome da unutra ostanu dok se ne reše sporna pitanja, pa makar to trajalo i danima. Nakon procene okolnosti, razum je ipak uzeo prevagu nad emocijama i skup se razišao ubrzo po završetku sednice KONUS-a. A koji je bio rezultat sednice? Upućeni su već naslutili – odlučeno je da se rezultati odlože za neku drugu, prigodniju priliku, odnosno za prvo sledeće zasedanje. Takođe, istaknuto je da će se od nadležnih organa tražiti pojašnjenje onog nezgodnog člana zakona koji omogućava ekvivalenciju starih sa novim zvanjima. Na ovaj način se može dobiti još vremena, taman toliko da oni koji su u oktobru upisali master studije zađu dublje u studijsku godinu i približe se otplati poslednje rate školarine. Time bi status prve generacije diplomaca na master studijama (koje samo što nisu počele) mogao biti korišćen kao dodatan razlog za neizjednačavanje ovih zvanja.

Šta će tačno biti epilog ove burne priče, koja nosi prizvuk dogodovština iz neke južnoameričke republike, pokazaće se u danima koji su pred nama. Iako se u našem narodu ljudi često žale kako nas svet nedovoljno poštuje, ovde se zapravo nalazimo u sasvim obrnutoj situaciji: naše diplomce u drugim zemljama više cene nego u zemlji u kojoj su te diplome stekli. Ukoliko se ovaj naš pristup sopstvenom ljudskom potencijalu ubrzo ne napusti, bićemo svedoci migracije diplomaca iz Srbije na doktorske studije u, recimo, Hrvatsku. Nije zgoreg pomenuti da će ovo biti odliv novca od doktorskih školarina, ali to je pre svega i nesaglediv gubitak naučnog i razvojnog potencijala, bez koga nema daljeg društvenog napredka. Preliminarni rezultat je jasan: umesto da privlačimo studente iz inostranstva, mi čak nastavljamo sa trendom teranja sopstvenih visokoobrazovanih kadrova da pravdu potraže u nekim uređenijim društvima.

Ove godine se navršava čitava decenija od početka čuvenih studentskih protesta školske ’96/’97. godine. Ipak, složićete se da ponegde devedesete još uvek traju…

Statistika

Prema podacima iz 2002. godine:
– 11% studenata završi osnovne studije u predviđenom roku,
– 19% studenata završi osnovne studije u proseku za osam godina,
– 70% studenata nakon produženog studiranja odustane od studija.
 

Neke od osnovnih sličnosti ranijih diplomskih i novih master studija:

– Nakon završetka diplomskih studija postojala je mogućnost direktnog upisa na doktorske studije, uz odgovarajuću prosečnu ocenu, ali se ova zakonska mogućnost nije primenjivala jer doktorske studije na univerzitetima prosto nisu bile organizovane;
– Raniji propisi nisu imali instrumente za ograničavanje obima opterećenja studenata, usled čega ovaj obim znatno premašuje vremenski period koji imaju na raspolaganju za njegovo savlađivanje;
– I jedne i druge traju najmanje pet godina, jer upis apsolventskog staža ima iste pravne posledice kao i upis bilo koje godine studija, zbog čega se on, formalno gledano, tretira kao godina studija (studijski programi su projektovani sa ciljem da se realizuju zaključno sa istekom apsolventskog roka);
– I ranije diplomske i nove master studije vode sticanju akademskog zvanja, za razliku od magistarskih i doktorskih, koje vode sticanju naučnog zvanja;
– I ranije diplomske i nove master studije vode sticanju titule „diplomirani“, dok nove osnovne studije prvog stepena ne sadrže ovu odrednicu.
 

Srećko Šekeljić

Read Full Post »