Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘predsednicki Izbori 2008.’ Category

STUDENT, januar 2007.

ZA REVITALIZACIJU DRUŠTVA

„Mladi treba da nametnu svoju energiju, volju i ciljeve i jednom prekinu sa lažnim dilemama i željama onih koji bi da Srbiju vrate u izolaciju i propadanje“

S: Vi ste odlučili da živite u Srbiji, ali mladi i obrazovani građani su tokom devedesetih godina masovno napuštali našu zemlju i svoj život nastavljali u inostranstvu, a ovaj trend, iako u znatno manjoj meri, postoji i danas. Šta će, prema Vašem mišljenju, motivisati mlade da ostanu u Srbiji?

Tadić: Mladi ljudi kao najvitalniji deo društva imaju prirodno snažan nagon za samoodržanjem. Zato su devedesetih, u godinama krize i beznađa, pronalazili načina da sebi obezbede egzistenciju i budućnost. Kad država Srbija obezbedi stabilan i ubrzan ekonomski razvoj i kad mladi, bez obzira da li žive u selu ili gradu, vide mogućnost ostvarenja svojih životnih ciljeva ovde, neće ni imati potrebe da odlaze trbuhom za kruhom. Stabilna Srbija u koju se investira i koja otvara na hiljade novih radnih mesta, u kojoj produktivnost i životni standard rastu zadržaće i povratiće svoju mladost i svoju pamet. Bez obzira da li su u pitanju mladi naučnici, umetnici, inženjeri, lekari ili su u pitanju majstori, zanatlije, poljoprivrednici. Jaka Srbija koja ide evropskim putem može biti siguran dom i za mlade ali i njihove roditelje.

S: Srbija se od većine zemalja Saveta Evrope razlikuje i po tome što do sada nije imala strateški dokument za sistemsku brigu o mladima. Vlada Srbije je u 2007. godini sastavila nacrt Nacionalne strategije za mlade koji bi trebalo da bude usvojen u martu ovee godine. Da li mislite da će ovakav dokument pomoći poboljšanju ukupnog polaožaja omladine u našoj zemlji?

Tadić: Ne verujem da postoji dokument koji će sam po sebi rešiti probleme, ali svakako, potrebno je kao preduslov takav strateški plan doneti. Zato je važno da mladi iskažu svoju volju na ovim izborima. Treba jasno da kažu, da su za stabilnost, razvoj i svoju životnu perspektivu. Treba time da nametnu svoju energiju, volju i ciljeve i jednom prekinu sa lažnim dilemama i željama onih koji bi da Srbiju vrate u izolaciju i propadanje. Istinita je, mada otrcana fraza, da su mladi budućnost svakog društva, ali od mladih zaista očekujem da ne dozvole da bilo ko dovodi u pitanje njihovu sopstvenu budućnost.

S: Danas se suočavamo sa sve većim porastom iznosa školarina i taksi na državnim fakultetima, čime se praktično smanjuju šanse građana da se školuju i izađu na tržište rada kao visoko kvalifikovan kadar. Da li ovo stanje stvari treba menjati i kako?

Tadić: Slažem se da studiranje nije jeftino. Ovako bih postavio stvari. S jedne strane je neosporni interes Srbije da ima povećanje broja visokoobrazovanih stručnjaka. S druge strane imamo trenutnu situaciju u ekonomiji naše zemlje. U sadašnjim okolnostima oni najbolji studenti koji polože prijemne ispite ulaze u kvotu vlade i finansiraju se sa budžeta. Ostali plaćaju godišnje školarine koje su od nešto više od 1000 evra. Ne računajući nekoliko skupljih fakulteta, kao što je stomatološki ili fakultet filmskih umetnosti, na kojima plaćaju još više… Neki fakulteti uveli su i dodatne takse za studente kako bi nadomestili manjak sredstava koji dobijaju od države za svoje tekuće potrebe i tu je prostor u kome bi, pametnom državnom politikom, mogao da se studentima olakša smanjenjem taksi koje plaćaju. Druga stvar koju bi država mogla da učini jeste formiranje državnog stipendijskog fonda u kojem bi participiral privreda i koja bi time mogla da direktno pomogne dobrim studentima i da ih na kraju studija i prihvati. Dakle kompanije i privredni sistemi bi mogli da stimulišu stručni kadar koji im je potreban i da na koncu dobiju mladog stručnjaka koji je upravo edukovan za potrebe posla koji ga čeka. A mladi bi imali sigurnost i znali bi da će im se svi napori i vredno učenje na kraju isplatiti.

S: Naša zemlja do kraja januara treba da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Koji je konkretan značaj tog sporazuma za građane Srbije?

Tadić: Najveći broj stavki tog ugovora odnosi se na saradnju naše privrede, naših trgovaca sa EU. Zbog toga se i pitam šta je interes onih koji zagovaraju nepotpisivanje jednog takvog dokumenta. Kome može biti u interesu da osujeti privredu Srbije i spreči je da se razvija? Kome može biti interes da mladi stručni ljudi ponovo dodju u situaciju da traže alternativu životu sa jasnom perspektivom u svojoj rođenoj zemlji? Ima onih čiji je interes da profitiraju na nesreći naroda, ali takva politika u Srbiji više nikada ne sme da pobedi.

S: Kakve stavove o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji iznose visoki evropski zvaničnici u razgovorima sa Vama?

Tadić: Ima mnogo ljudi i u Evropi i svuda u svetu koji imaju visok stepen simpatije prema našoj zemlji i dobro razumeju probleme kroz koje prolazimo. Ima i onih koji to razumeju slabo ili uopšte ne razumeju. Trudim se da prve približim još više a drugima dam argumente da preispitaju svoje stavove. Nema tu mnogo filozofije. Za svoje interese moramo se boriti uporno, diplomatsku inicijativu moramo stalno voditi jer mnogo je toga propušteno i ispušteno u prošlosti. Srbiji su potrebni prijatelji i saveznici i ja neću odustati od napora da ih i steknemo.

S: Da li mislite da postoje prepreke koje sami sebi postavljamo u procesu evropskih integracija?

Tadić: Evo, recimo nametanje lažne dileme Kosovo ili Evropa je jedan primer. Neću da budem grub i kažem da je to najobičnija podvala pa ću reći da je – zamena teza. Da je Srbija članica EU nikome ne bi ni palo na pamet da razmišlja o nekakvoj nezavisnosti Kosova. Svaki korak u napretku Srbije ka EU još je jedno ojačanje veze sa našom južnom pokrajinom.

S: Često se čuju komentari da pregovori oko statusa Kosova i Metohije postaju tema nad temama u Srbiji, čime se konkretni životni problemi građana zanemaruju ili stavljaju u drugi plan. Kakvo je Vaše mišljenje o ovim ocenama?

Tadić: Kosovo se brani diplomatijom, argumentima i pravom i to država čini u pregovorima o budućem statusu KiM. Ali Kosovo se brani i osnaživanjem naše ekonomije. Ne verujem da postoji iko ko se bavi politikom a da mu to nije jasno. Nažalost ima onih koji mogu ostvariti uspeh samo na populizmu i demagogiji. Kosovo je svakako centralni problem zemlje, ali samo jaka i evropska Srbija može da se izbori za interese svakog gradjanina i same države.

S: Kakve su perspektive za poboljšanje ekonomske situacije u Srbiji u skorijoj budućnosti?

Tadić: Srbija ima otvorene mogućnosti i niko nam neće biti kriv ako ponovo propustimo šansu.

S: Da li smatrate da naša zemlja ima potencijal da postane lider u regionu? Koji su naši resursi za to?

Tadić: Srbija mora u najhitnijem roku da završi najznačajnije infrastrukturne projekte, mrežu auto puteva i da revitalizuje železnicu. Zaboravili smo da više nismo zemlja koja ima more i pod hitno moramo da sebi ostvarimo vezu sa Jadranom, obnovom pruge i izgradnjom auto puta prema luci Bar i ostvarivanjem veze sa lukom Konstanca u Rumuniji. Takodje u punoj meri moramo iskoristiti povoljnu okolnost da smo podunavska zemlja i izgradnjom lučkih kapaciteta na Dunavu moramo osnažiti najjeftiniji transport roba, čime ćemo biti konkurentno tržiste i učinićemo proizvodnju u našoj zemlji rentabilnom za mnoge investitore. Time ih u stvari privlačimo da svoje proizvodne pogone otvaraju kod nas, a ne u drugim okolnim zemljama. Mnogi od njih jako dobro znaju koliko mnogo kvalifikovanih i stručnih ljudi imamo, a taj ljudski faktor jedna je od najvećih naših komparativnih prednosti. Ne smemo da je ne iskoristimo.

S: Koja je danas uloga mladih ljudi u razvijanju potencijala Srbije i njene promocije u regionu i svetu?

Tadić: Neki strani privrednici koji rade kod nas rekli su mi više puta da su fascinirani kvalitetom naših ljudi. Brojem onih koji govore engleski ili poznaju modernu digitalnu tehnologiju. S druge strane sretao sam naše vrhunske stručnjake, u Čikagu recimo, u hedkvorteru Motorole, u Volvou u Švedskoj, na mnogim mestima. Drago mi je što su uspeli da pronadju posao koji odgovara i njihovom obrazovanju i njihovim željama. Ali ubeđen sam da Srbija može da bude snažna i srećna zemlja iz koje ni jedan dr Stojković neće morati da ode i u kojoj će moći da se ostvari u punom kapacitetu. U kojoj će mladić ili devojka sa sela moći da razvijaju svoje gazdinstvo, svoju farmu, i ostvaruju život koji neće biti zakinut ni za jedan kvalitet u odnosu na ono što imaju njihovi vršnjaci u Danskoj, Grčkoj ili Nemačkoj. Ali ništa se od toga neće desiti ako mladi Srbije ne kažu svoju reč 20. januara 2008.

Antrfile

Tadić: Dok sam studirao, svoju karijeru sam započeo kao kolporter. Prodavao sam novine, između ostalih i „Student“. Nikada nemojte da se stidite posla koji radite ako ga obavljate pošteno i savesno – evo ja sam uvek bio spreman da se latim posla, jer sam jedino na taj način uspevao da budem nezavistan i svoj. Okušao sam se i kao novinar u omladinskom radijskom programu „Indeks“. Kao i uvek, dao sam sve od sebe, ali se ispostavilo da novinarstvo ipak nije moj poziv. I tekstove koje sam pisao su urednici uglavnom karakterisali kao suviše analitične i hermetične, pa sam i u „Studentu“ retko objavljivao. Zapravo, kao mladog opozicionara, uvek me je više privlačio aktivizam i rad na rešavanju konkretnih problema u društvu.

Srećko Šekeljić

Read Full Post »

STUDENT, januar 2007.

 

 

Istraživanje nad studentskom populacijom u četiri univerzitetska centra u Srbiji pokazala da samo 10,2% mladih glasa

 

 

 

Nacionalnu kampanju za povećanje izlaznosti mladih na predsedničke izbore 2008. godine, zajedno su pokrenule mreže Studentske unije, Saveza studenata i Studentske asocijacije. Zajedništvo u pitanjima od opšteg značaja za mlade ove organizacije su pokazale u aktivnostima oko izrade Zakona o visokom obrazovanju 2003-2005. godine, u kampanji za zaštitu prava diplomiranih i njihovo izjednačavanje sa masterima 2006-2007. godine, u postupku osnivanja resornog ministarstva zaduženog za pitanja mladih 2007. godine, a danas ukazuju na izuzetnu važnost učešća mladih u donošenju odluke o tome ko će da zastupa interese svih građana naše zemlje.

 

Studentska unija Srbije je po završetku prethodnih parlamentarnih izbora obavila istraživanje nad studentima u četiri univerzitetska centra, čiji su rezultati bili zabrinjavajući – samo 10,2 odsto mladih ljudi, uzrasta od 18 do 30 godina, spremno je da glasa na izborima.

 

Kampanja „Izbori nisu lutrija – izaberi svoju budućnost!“ ima za cilj da pokrene mlade da preuzmu odgovornost za stanje u društvu i da učestvuju u izboru predsednika Srbije. Ona je deo programskih aktivnosti studentskih organizacija kojima nastoje da motivišu mlade da se uključe u donošenje svih odluka koje se na njih neposredno odnose, kako na svojim univerzitetima i studentskim domovima, u KONUS-u, Vladi i Skupštini, tako i na samim izborima.

 

Kampanja se sprovodi u većini univerzitetskih gradova naše zemlje: u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Beogradu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Aleksincu, Kragujevcu, Užicu, Kraljevu i Jagodini. Učesnici kampanje ističu važnost učešća mladih na izborima u direktnim razgovorima sa studentima, organizovanjem motivacionih okupljanja i koncerata, tribina i diskusija, akcija i performansa, zatim apelovanjem putem letaka, plakata i promotivnog materijala i organizovanjem autobusa za besplatan prevoz studenata iz univerzitetskih centara do njihovih biračkih mesta u drugim krajevima Srbije. Poruka ovih aktivnosti je jasna, predsednika ne dobijamo – predsednika biramo.

 

Da bi mladi ostali da žive u Srbiji, oni moraju i da preuzmu odgovornost za njeno oblikovanje, a država treba da obezbedi da se glas mladih čuje i poštuje. Ova populacija je više puta dokazala da ona može da bude generator javnog mnenja koji je sposoban da čitavoj naciji bude podstrek u prelomnim vremenima za napredak društva. Uprkos tome, među mladima danas postoji visok stepen izborne apstinencije, a istraživanja pokazuju da su glavni uzroci tome verovanje da oni sami ne mogu da promene situaciju u zemlji i da institucije sistema nemaju sluha za njihove potrebe. Međutim, samo akcijom možemo doći do promena, a omladinski pokreti su to dokazali bezbroj puta u našoj burnoj istoriji. Sve tri sindikalne studentske organizacije (koje su inače jedna drugoj konkurenti) pozivaju na međusobnu solidarnost i na jedinstvo oko dostizanja opšteg dobra i ostvarenja ciljeva koji su značajni za celokupnu populaciju studenata i svih mladih građana Srbije. Zajedničkim nastupom nastoje da dokažu da je dogovor moguć, a složnost oko temeljnih principa neophodna. Time već daju značajan primer zvaničnicima naše zemlje i njenih političkih stranaka.

 

Studenti igrali značajnu ulogu u svim periodima novije istorije Srbije. Počeci studentskog organizovanja na našim prostorima se vezuju za 1852. godinu kada je osnovan Fond za pomoć siromašnim studentima kojim su upravljali i sami studenti. Mladi učenjaci su potom osnivali studentske klubove koje je 1867. natkrililo krovno udruženje „Pobratimstvo“, čiji su članovi bili mnogi budući velikani naše zemlje. Omladinci su branili Srbiju u balkanskim ratovima 1912. i 1913. kao i u svetskim ratovima 1914-18. i 1941-45 godine. Učestvovali su u brojnim obnovama i izgradnjama zemlje nakon ratova. Studenti su bili nosioci protesta i borbe za pravednije društvo 1968, protiv političkog jednoumlja 1991, protiv krivotvorenja izbornih rezultata 1996/’97, za očuvanje autonomije univerziteta 1998, protiv bombardovanja Srbije 1999. i ponovo protiv krivotvorenja izbornih rezultata 2000. godine. Naposletku, od 2001. godine do danas, studentske organizacije aktivno rade na uvođenju institucionalnih promena i na uključivanju mladih u procese donošenja svih odluka koje se na njih neposredno odnose.

 

 

Srećko Šekeljić

Read Full Post »