Feeds:
Članci
Komentari

Archive for the ‘Uncategorized’ Category

Danas, 5. maj 2008.

Još 2001. godine studentske organizacije su pokrenule inicijativu o donošenju posebnog zakona kojim bi se uredilo organizovanje studenata. Potreba za ovakvom regulativom tada je bila vrlo izražena imajući u vidu niz zloupotreba studentskih organizacija od strane političkog režima Slobodana Miloševića. Pored toga, pozamašna imovina i resursi Saveza socijalističke omladine, organizacije koja je okupljala i predstavljala studente sve do sloma komunizma, raskućena je sumnjivim privatizacijama i promenama namene tokom devedesetih godina prošlog veka. Ako pogledamo kako stoje stvari u zemljama regiona, videćemo da ovih problema jedino nije bilo u Sloveniji, jer je nakon proglašenja nezavisnosti donet Zakon o studentskom organizovanju. Zato su posle petooktobarskih promena, onda kada se još govorilo o povraćaju nezakonito otuđene društvene imovine i o potrebi depolitizacije institucija, studenti ostvarili saradnju s kolegama iz Slovenije i pokušali da njihovo iskustvo primene u Srbiji. Agitacija studentskih predstavnika za donošenje ovog zakona nije naišla na odgovarajuće razumevanje ni kod profesorskog dela akademske zajednice, ni kod predstavnika vlasti, uz obrazloženje da ima važnijih stvari i problema za rešavanje. Međutim, zagovaranje za donošenje ovog zakona je nastavljeno, a do 2005. godine je postojalo već nekoliko nacrta ove regulative, koje su sastavili studenti. Te godine je novopostavljeni ministar prosvete, dr Slobodan Vuksanović, u naletu entuzijazma obećao da će za vreme svog mandata doneti zakon o studentskom organizovanju. Čak je i na sastanku evropskih ministara zaduženih za visoko obrazovanje u Bergenu, pred svojim kolegama iz svih zemalja Evrope ponovio to obećanje. Sastavljena je radna grupa koju su činili predstavnici studenata sa svih državnih univerziteta i ona je nesmetano radila sve dok nije izvršen snažan pritisak s pojedinih univerziteta da se i predstavnici profesora uključe u izradu zakona. Nevolja je bila što profesorski deo akademske zajednice nije mario za izradu ove regulative sve dok nije završena javna rasprava o prednacrtu zakona, čime je znatno prolongiran rad na izradi dokumenta, koji je predat Ministarstvu 2006. godine. Međutim, donošenje zakona je na kraju sprečeno od strane samog ministra Vuksanovića uz iznenadno obrazloženje da „pojedine studentske organizacije nisu bile adekvatno zastupljene“. Još nije sasvim jasno kakva je kalkulacija stajala iza ovog poteza.

Čemu služi ovaj zakon? Njime se omogućuje razvijanje servisa za različite potrebe studenata, uvode se demokratske procedure izbora njihovih predstavnika, obezbeđuje se njihov adekvatan uticaj na rad visokoškolskih ustanova i smanjuje se opasnost od upliva stranačke politike na univerzitete. Zakon na prvo mesto stavlja brigu o studentima i razvoj njihovih potencijala. Pozitivna praksa iz Velike Britanije svedoči da se ovim potrebama najbolje izlazi u susret osnivanjem posebnog centra na univerzitetu, koji bi objedinio različite servise za pomoć studentima i klubove i organizacije koje studenti osnivaju. Taj, takozvani centar za studentsko organizovanje bio bi svojevrsni inkubator za različite inicijative studenata, tržište informacija i mesto za savetovanje, kao i za pravnu pomoć studentima. Takođe, on bi bio most prema inistitucijama koje nisu u sastavu univerziteta, ali čiji je rad značajan za položaj studenata: studentska poliklinika, studentski domovi, zdravstveno potporno udruženje i slično. Bez ovog centra, koji bi bio košnica studentskih aktivnosti, studentski parlament je samo prazno birokratsko telo čiji rad i odluke ne doprinose na pravi način boljem položaju studenata na univerzitetu i u društvu.

Da bi centar za pomoć studentima uspešno funkcionisao potreban je novac, koji državni univerziteti pribavljaju iz republičkog budžeta kao sredstva za svoje redovne aktivnosti. Na taj način bi finansije za studentske inicijative, kojima diskreciono raspolaže Ministarstvo prosvete, bile predate na raspolaganje demokratski izabranim studentskim strukturama na univerzitetima. Time se smanjuje mogućnost uticaja vlasti i stranaka na studentske predstavnike, što danas ponovo postaje aktuelna tema. Prednacrtom zakona definisani su i jedinstveni standardi na nivou Republike koji u studentskim parlamentima omogućavaju adekvatno predstavljanje osoba sa hendikepom, manjinskih grupa i manje zastupljenog pola. Takođe, primena standarda bolonjskog procesa podrazumeva ravnopravno učešće studenata u upravljanju univerzitetom i visokim obrazovanjem, za šta, i pored velikih pomaka, kod nas ne postoje odgovarajući instrumenti. Autonomija univerziteta se, nažalost, često zloupotrebljava za nesmetano izbegavanje neophodnih obrazovnih i institucionalnih reformi. Budući da se svaki pritisak države (osnivača) za sprovođenje reformi predstavlja kao politički upliv, jedino predstavničke strukture studenata mogu da iznutra zagovaraju preko potrebno osavremenjivanje visokoškolskih institucija.

I pored sasvim jasnih potreba za njegovo donošenje, zakon o studentskom organizovanju leži zaključan u nekoj od fioka naših birokratskih institucija i ostaje nejasno kakvom političkom kalkulacijom je tu ostao i kakva ga sudbina čeka posle novih izbora.

Srećko Šekeljić

Read Full Post »